ŠTIKLEC S 11.SUDNIKOVOG POHODA

U SAMOBORSKOM GORJU 23.10.2106.

DA SE NE POZABI DRAGA REČ DOMAĆA

Nedjeljno jutro. Razmaknem firange u šlafcimenru i imam kaj za videt. Magla!! Ma mislim si ja- pa kaj onda- planinarima ništ ne smeta. Na zbornom mjestu smo si ,stojeći uz rinzol, gruntali zakaj nisu došli svi koji su rekli, ali nakon popijenog šljuka kuhanog vinca odpeljali smo se i bez njih do Samobora.

Uspon prema Velikom dolu poznat je svima; nije pretežak. Došlo je i Sunce. Jesen je pokazala svu raskoš boja- žuta, oker, braun, vajnrot. Prolazili smo pokraj klijeti- neke male, naherene, baš bogečke, a neke gizdave gospodske! Uz put smo brali kostanje i tak polako došli do Sudnikovog doma.

Tam nas je dočekal bažul s kobasom. Bormeš je imal fini gešmaht , a bil je i badav. A tek portugizec- još bolši neg lani!!

Dom je lepi ( iako je malo knap) a imaju i dobru kuhinju. Na špajzkarti je bil viner-šnicel, cvečknknedli ( iako su meni su draži vaseršpacni), a za melšpajz je bio štrudl. Pojeli smo si po ficlek toplog študla a najfiniji dio, se razme, je šercl ! Malo smo si posedeli, pošprehali i naravno zafrkavali. Jedan naš fakin mi je rekel da bum kuš! Kaj bu on meni govoril da bum kuš? Ja čkomim kad ja hoću, a ne kad mi netko naredi. Već bu on dobil fasung od mene!!

Malo smo si diskutirali o purgerskoj šprehi. Bilo je spomena o zadnjičarima i flundrama, o vaserlajtungu i širajzlu, o frnjoklu i canšteheru, o girtlu i miščaflu. Furt se čudimo kak netko ne zna kaj je ficlek, a kaj frtalj; kaj je grunt a kaj gruntati; kaj je hamper a kaj hokrl; kaj je šlafrok a kaj šrafštok ? A tek šperhakl i perilek???Baš smo se nasmijali.

Fakat su nam falili naši mužikaši. Nitko nije ni tambural ni popeval, pa smo se uputili doma. Još smo se u Samoboru počastili kremšnitama i kesten pireom.

Doma sam se polako, uz gelender popela štengama. Ipak smo danas dosta šalabajzali!!

Blatne gojze sam hitila u badevanu, a ja si u miru popila štamprl likera.

Bio je to još jedan jako lepi izlet!